Svake godine pred praznike se potežu slična pitanja, kako je nastala priča o Deda Mrazu, ko ga je "smislio" i koja je prava legenda? Saznajte zanimljive običaje i zanimljivosti o novogodišnjoj noći.
Istina o Deda Mrazu
Ko donosi poklone – Deda Mraz, Sveti Nikola, Božić Bata ili? Ne može se tačno odrediti gde je i kada nastala priča o Deda Mrazu, pošto ona ima mnogo varijacija i došla je tokom istorije u dodir sa mnogim kulturama i religijama.
Može se reći da je Sveti Nikola daleki predak današnjeg Deda Mraza. Prvi zapisi o ovom svetitelju, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz 4. veka nove ere.
Sveti Nikola je, obučen u svoje biskupske crvene mantije, darovao decu, siromašne i bolesne. Iako je on poreklom iz današnje Turske (grad Mira, pokrajina Likija, IV vek), holandska priča povezuje ga sa Španijom iz koje je brodom dolazio do njihovih obala i domova.
Sveti Nikola je delio poklone na svoj dan (dan sv. Nikole) ali se vremenom približio i samom Božiću.
Crkvena istorija i folklor prikazuje ga na različite načine, takva prezentacija dedice koji donosi poklone spojila se sa britanskim likom „Father Christmas“ (koji je u ono vreme prikazan kao dobro uhranjeni čovek, obučen u dugi, zeleni kaput, a bio je povezan sa prazničnim slavljem.
On je bio spoj Sv. Nikole i figure duha Božića) i stvorila lik Santa Clausa (sam naziv Santa Claus proizašao je iz krivog izgovora holandske reči Sinterklaas koja je nastala spajanjem reči Sint Nicolaas).
Ni boja njegove odeće nije oduvek bila crvena. To je sve zavisilo od podneblja do podneblja, pa je on nekada bio u plavom, a nekada u crvenom kaputu. Postoji i priča da je Koka-Kola kompanija 1931. godine kreirala crveno odelo Deda Mrazu za potrebe svojih reklama i da je onda ono ostalo prihvaćeno do danas.
A srpski Božić Bata?
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova".
Božić Batu bi najčešće igrao najstariji član porodice koji bi se maskirao i u kuću dolazio u rano jutro kucajući i pevajući i, naravno, donoseći deci poklone.
U kasnijim godinama, Božić Bata, inicijalno obučen u kožni prsluk i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Simbol božićnog drveta
Božićno drvo je simbol sreće posebno u porodicama gde ima dece. Kuće i stanovi su tada šareni sa različitim ukrasima, svećicama, lampicama. Kićenje jelke potiče iz 17. veka, doneli su je Nemci kada su naselili severnu Ameriku. Ovaj običaj je u početku bio privilegija bogatih, prinčeva i aristokratije ali se polako širila i na ceo svet jer su ljudi želeli da obraduju svoje najmilije, a posebno decu ovim ritualom.
Prve jelke u Srbiji kitile su se u aristokratskim porodicama, onim koji su imali rođake u Nemačkoj i Austriji odakle su ukrali ovaj običaj i to u Vojvodini u Novom Sadu. Na javnom mestu velika ukrašena jelka postavljena je 1959. godine u Subotici.
To je bio prvi put na ovim prostorima da se jelka okitila na nekom javnom mestu a tada je i prvi put organizovana javna proslava Božića u obdaništu. Svečano proslavljanje Hristovog rođenja brzo se proširio i u druge ustanove gde su boravili najmlađi, a akcenat je bio na simboličnim poklonima koji su se nalazili ispod jelke.
UKRASI
Predanje kaže da je jedan Nemac, duvač stakla, bio toliko siromašan da nije imao čime da okiti jelku i obraduje decu, te se dosetio da staklene kugle oboji i njima okiti drvo. Prva plastična veštačka jelka napravljena je 1880. godine u Nemačkoj, kako bi se sačuvale prirodne jelke, a prve lampice zasijale su 1882. godine i delo su Edvarda Džonsona, pomoćnika Tomasa Edisona.
Legenda o jelki
Od mnogobrojnih legendi koje kruže, jedna kaže da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist rasla tri drveta. Sva tri su bila zimzelena, jela, kedrovo drvo i bor. Kada se Isus rodio, sva tri drveta su se jako zatresla kako bi ga pozdravila. Keder je novorođenoj bebi poklonio mirišljavije iglice, bor šišarke, a jedino jela nije imala plodove. Anđeo se tada smilovao i zasuo je zvezdama sa neba, otuda potiče i običaj da se na vrhu Božićnog drveta stavi zvezda.
Ali od kako se širila tradicija jelki, rastao je i rizik njihovog istrebljenja. Možete da zamislite koliko se mladih borova poseče u svetu zbog ovog običaja. Zbog toga je još davne 1880. godine napravljena prva veštačka jelka. Da sačuvamo ono što nam je od Boga dato, drveće koje čisti vazduh i omogućava nam da dišemo.
Božićni praznici, praznično raspoloženje i toplina doma, porodica na okupu, srećna lica majke i oca, braće i sestara, ostanu urezana za ceo život gde god da smo.
Postoji uzrečica koja kaže: "Za Božić, svi putevi vode kući".